Azot

Azot (N2) je bez mirisa nije toksičan gas i pri rukovanju sa njim ne preti opasnost od trovanja. U vazduhu ga ima skoro četiri petine i može se udisati bez štetnih posljedica samo ukoliko se pri tome unosi i dovoljna količina kiseonika. Međutim, ukoliko dođe do nagomilavanja azota u tolikoj meri da se sadržaj kiseonika u prostoriji smanji ispod potrebnog minimuma, može doći do prekida disanja, a time i do smrti. Zbog toga prostorije u kojima se radi sa azotom moraju imati dobru ventilaciju, prirodnu ili veštačku.
Isporučuje se u čeličnim bocama pod pritiskom od 150 i 200 bara. Boce azota se ne prazne do kraja, već se uvek ostavlja dovoljan nad-pritisak da se spreči prodiranje vazduha  u bocu.

Boce su ofarbane sivom bojom.

Pri rukovanju sa tečnim azotom opasnost preti pre svega od njegove vrlo niske temperature koji u dodiru sa kožom, odnosno sa nezaštićenim delovima tela, može da dovede do trenutnog zamrzavanja ili izazivanja teških »hladnih« opekotina. Zbog toga je obavezno koristiti lična zaštitna sredstva, kao što su zaštitna odeća i obuća, štitnici za lice i zaštitne rukavice.

Dobija se rektifikacijom tečnog vazduha na temperaturi ispod -185°C.

Pod normalnim uslovima je u gasovitom agregatnom stanju. Prelazi u tečno stanje na -195°C (1,013 bara).

Upotreba azota pod pritiskom i tečnog azota podležu posebnim propisima i merama zaštite.